Roderik Biton – Grci: celokupna istorija

Aleksandar (Makedonski) je možda stvarno verovao da je bog i izgleda da je tražio od svojih podanika počasti koje se odaju bogovima; ali njegov humaniji učitelj (Aristotel) je umesto toga tvrdio da je biti bog nadohvat ruke svakog ljudskog bića – i da ne mora zbog toga da se ubije, osvoji ili uništi bilo ko ili bilo šta.

…

Justinijan sa prijatnim izrazom lica i ne podižući obrvu – nežnim glasom bi naredio da se pogube desetine hiljada nevinih ljudi, da se gradovi ruše i zapleni sav njihov novac za potrebe državnog trezora.

…

U januaru 532. došlo je do tačke ključanja kada su popularni vozari napali vlast. Ubrzo je izbila tuča na Hipodromu i to pred carem. Gomila se okupila u centru grada. Kao što se očekivalo, sukob je brzo prerastao u politički. Glasovi iz gomile zahtevali su da i sam car (Justinijan) da ostavku. Kličući Nika (pobeda) kao što mara da su obično klicali svojim omiljenim vozarima, neki su počeli da pozdravljaju jednog od sopstvenih kolovođa kao cara.

Roderik Biton je desetinama godina predavao istoriju Grka i Vizantije na institutu za istoriju u Londonu. Izazov da napiše na 550 strana celokupnu istoriju Grka je doveo do potrebe skraćenja opisa nekih događaja, što je podrazumevalo široko obrazovanje i spremnost da se većini značajnih trenutaka da originalno objašnjenje koje proizilazi iz potrebe da se opiše istorijski kontekst u odnosu na sile koje određuju prirodu događaja. Nailazimo na niz zanimljivih portreta i Grka i vođa sa kojima se moraju sukobljavaju. Počinje od formiranja gradova država sa akcentom na Atinu i Spartu koje su svojim društvenim ustrojstvom bile primer istoriji. Sa jedne strane Atina je uzor demokratije koja se nikada nije mogla ponoviti u tom obliku i tolikim uticajem slobodnih građana. Sparta je pak bila uzor militantnim državama sve do fašizma. Grci su napuštali teritoriju i raseljavali se na svojim brodovima. Gde god bi stigli, uspostavljali su originalne društvene odnose. Sem opisa kulture i filozofije koja je i danas inspiracija razvoja civilizacije, gradovi su uvek nalazili razloga da budu u ratovima i sukobima. I inače čitanje istorija je pre svega susreta sa nizom ratova. Roderik Boton pored velikih okršaja ima interesovanja da pomene i sudbinu malog čoveka koji se ne pominje često u istorijama. Od niza sukoba, do Aleksandra Makedonskog teče istorija Grka, tako što je veliki vojskovođa, imperator i samoproglašeni bog bio prenosilac grčke kulture od Indije, pa gde god je uspostavljao svoju vlast. Tako će Aleksandrija postati u dugom periodu najveći poznati grad zasnovan na grčkom jeziku i kulturnom obrascu. Vizantija se i odvaja od rimske imperije po granici podele latinskog i grčkog kao jezika pisane komunikacije. Kada Turci osvoje Konstantinopolj, pretvore ga u Carigrad, Aja Sofiju u najveću džamiju, nasele u prazan polunapušten grad Grke, te su oni činili skoro polovinu stanovništva. Na kraju su Genadija Sholarija Mehmedovi agenti jedva našli kako radi u jednom domaćinstvu u Jedrenu i vratili u Carigrad. Tamo je Sholarija sultan po propisu uveo u tron kao Genadija II, vaseljenskog patrijarha Pravoslavne crkve, obredom koji su vekovima obavljali vizantijski carevi. Grci si tako do turske vlasti dobili pravo na svoju veru, obrazovanje koje crkva organizuje i nastavak svoje kulture i čuvenje intelektualnih vrednosti. Razlozi su politički, odvajanje o katoličanstva. To je bilo tako do velike pobune, kada će se pobiti sveštenici, urušiti bogomolje, jer je tada i Otomansko carstvo gubilo snagu, pa mu je odmazda trebala. Mnoge porodice su se prilagodile, prihvatile islam, ali skoro pola stanovništva je krenulo u svet, mnogi su postali čuveni i bogati pomorci i trgovci. Raznosili svoju kulturu koja je već posle krstaških ratova još jednom stigla da menja obrazac evropske kulture i dovede do renesanse. Tradicija, filozofija je ponovo bila u žiži interesovanja te su intelektualci poput Bajrona i ostalih vršili pritisak na svoje vladare da pomognu oslobođenju od Turske vlasti. Kada se to ipak desilo, niz tradicionalnih razdora nisu doneli mira stanovnicima. Pratimo tako istorijske tokove do vojnog puča, uvođenja demokratije, dve snažne partije, ulazak u Evropsku uniju, ekonomsku krizu, kovid, turizam i egzilante kao i dalji odlazak najobrazovanijih u svet. Ova istorija, sem što možemo da pratimo tokove ratova i povremenog mira koji traju tri i po hiljade godina, je zasnovana na osnovnoj ideji da su Grci postali Heleni i nosioci helenske kulture. Opisan je nizu dominantnih ličnosti što mislioca, što vladara koji su menjali tokove istorije i o kojima saznajemo ponešto što se teško može naći na drugom mestu.

Dobrovoljne fondacije osnovane zaveštanjem nekoliko vodećih  brodovlasnika iz posleratnog perioda, koje nose njihova imena, daju ogromne sume za podršku Grcima u nevolji i za promociju grčke kulture i obrazovanja, kao i za šire filantropske svrhe – dok njihova imovina ostaje, kao i uvek, daleko van domašaja grčke države.

Vesna Šejić