Vladimir Kopicl – Španska čizma (roman)

Bogu hvala i našoj nemolitvenoj tradiciji.

…

Super je ona, mada onako malo, pa i poviše – Bože me sačuvaj i sakloni.

…

Raspoloženje raste, čista ljiga.

Roman Španska čizma je rableovski tekst. Ako je kod Rablea sve uveličano, ovde kod Vladimira Kopicla (1949) je u deminutivu. Radnja u prvoj polovini romana se dešava u ekološkoj i hipi Zelenoj Zajednici, u nekoj zabiti Austrije, u koju dolaze dvoje Vojvođana. Njihov motiv je: tada se ponajpre živelo od odsustva unapred debelo upisane kontrole nad svojim životom. Tamo je desetoro ljudi i nešto dece. Postupa se po naredbama velikog vođe stimulisano narkoticima. Obrađuje se vrt i zaliva fekalijama u ime povratka prirodi. Našem junaku je dodeljeno da peva biljkama da bi bile sočnije i poželjnije. Iako su pobegli od državnih stega, imaju ambicije da u okviru zajednice dobiju unapređujući smeštaj u neki još uređeniji deo sveta, ili egzotičnu Indiju od komune do komune. To su ljudi koji imaju i umetničke pretenzije, ali odgojeni da se poslušnošću stiče karijera. Tako je i naš junak krenuo, a već nekoliko godine posle ZZ epizode bio relativno priznat i prećutkivan inovativno kreativan. Došao do boljeg stana, neke funkcije, novca i stigla ga prošlost. Utrapili su mu Ogija, dečaka od pet godina. Nesigurno je ko mu je otac, a majka je imala kratku avanturu sa njim u komuni. Sada joj nije zgodno da ima i tog sina i prepušta ga brizi polupoznatom čoveku. Tako je takav oblik uređenja, hipi, narko, stvaralačkih komuna propadao, kao i većina društvenog organizovanja. Ironično, humorističko i povremeno satiričan odnos nas navodi na ideju kako bi se na sličan posprdan način mogla opisati i naša i druga društvena stvarnost po različitim platformama vlasti. To bi već bila epopeja. Da i ne pominjem sitne liderčiće večno spremne da pravdajući se pukim svanućem već u sam cik ružoprste zore porane i iznova se zalete u usavršavanje svog naopakog poslanstva ne bi li počinili još kakvo častohlepno nepočinstvo ili tek bedastoću. Nailazimo na različite slojeve teksta. Izbor jezika privlači posebnu pažnju i različite mogućnosti iščitavanja. Od poigravanja rimom, brbljanjem do dadaističkog biranja reči daje romanu višedimenzijalnost. I pored tako zgodne zgode i prigode nije se između Miške/ Džermin i mene dogodilo ama baš ništa u nekom užem i širem biblijskom, ajurvedskom, kamasutranskom, orgonometrijskom pa čak ni  u telemitskom smislu. U trenutku erotskog uzbuđenja junak izgovara esejistički, logorejistički i hiper moderni tekst da se kaže mnogo ni o čemu: naša imena i jezici, naša odeća, naši pozivi, ideje, način kako ću to pogledati kao nekada neko – da li smo to mi? Ili smo svi mi dakle baš svi, i zajedno, zapravo kao jedno ovo zajedničko nam nebo…

Situacionisti, konceptualisti, internacionalisti, ali srećom ne fatalisti, baptisti, niti balisti, mada su nas organi, onako čupave i našminkane, baš tako doživljavali.

…

Imidž iskusnog, dobro skockanog i na sve spremnog rokera više nisu bile sasvim na mojoj strani, ali ipak sam Ja još uvek bio faca i drugačiji, što obično uspeva i u ogledalu i kod iole senzitivnih žena.

…

Na svetu nije tako malo zgodnih žena, ima ih svuda i posvuda sam ih sretao, poneku i presretao, ali samo neke su stvarno posebne, što odmah znaš. Kao što odmah znaš da bi s njima i oko njih ređe moglo biti mnogo sreće nego mnogo nevolje.

Vesna Šejić