Karlo Roveli - Poredak vremena (esej)

Ako se ništa ne pomera, nema vremena, jer vreme je samo registrovano kretanje.

…

Mi smo taj prostor, ta čistina otvorena tragovima sećanja u spojevima između naših nervnih ćelija. Mi smo sećanje. Mi smo nostalgija. Mi čeznemo za budućnošću koja neće doći. Čistina otvorena na taj način, sećanjem i iščekivanjem, jeste vreme: ponekad izvor nespokoja, ali na kraju čudesan dar.

…

Mi smo kompleksniji nego što su naše mentalne sposobnosti kadre da pojme.

Karlo Rovera je proučavao kvantnu gravitaciju, Italijan koji radi na fakultetu u Bolonji, ali drži predavanja po Americi i Francuskoj. Stekavši ugled u nauci pridružio se grupi naučnika i osnovali su  društvo koje se bavi istorijom i filozofijom nauke. Odlučio se da pokuša da čitaocima na jednostavan način piše o tajnama fizika. Ovde je tema vreme, ali kako je sve sa svim u vezi i o prostoru, toplini i gravitaciji. Koliko god se trudio da bude zabavan i pojednostavi složene pojmove, ponešto ostaje nedorečeno i zamršeno nestručnjacima. Sat na visini brže radi nego u nizini. Kako je vreme dole sporije, vreme je uslovljeno prostorom. Sada ne postoji, jer je sve u kvantima, sićušnim delićima i fluktuacijama, te čini da je vreme kao i prostor, gravitacija, toplota relativna kategorija. Nekada je svaki grad u razvijenom svetu imao svoj sunčani sat, svoje vreme; putovanja, osvajanje prostora je naložilo da merenje vremena bude postignuto međunarodnim dogovorom. Ajnštajn je radio na usklađivanju vremena na železnici i shvatio da je vreme nemerljivo i vremenom došao do teorije relativiteta koja nam je unela potpuno novo shvatanje i prostora i vremena, topline i gravitacije. Počelo je sa Aristotelom, pa se nadovezalo na Njutna. To su stupnjevi razvoja nauke gde se laici mogu snaći u teorijama, to je način na koji mi i razmišljamo u životu o prostoru, vremenu i ostalim kategorijama. Kada je došao Ajnštajn i niz naučnika koji su se nadovezali na njegova naučna saznanja, došlo se do toga da je teško pratiti naučne zakonitosti. Karlo Roveli je u studiji Poredak vremena duhovit, citira nam od Šekspira, Biblije, do poznatih naučnika i smatra da ćemo biti srećniji i sa svetom usaglašeniji ako ga razumemo iz novih naučnih uglova.

Sunčani časovnici, peščani časovnici i vodeni časovnici već su postojali u antičkom svetu u oblasti Sredozemlja i u Kini – ali nisu igrali surovu ulogu koji časovnici danas imaju u organizovanju našeg života. Tek u četrnaestom veku u Evropi živote ljudi počeli su da regulišu mehanički časovnici. Gradovi i sela gradili su svoje crkve, dizali zvonike kraj njih i postavljali časovnik na zvonik da bi obeležili ritam kolektivnih aktivnosti. Započelo je doba vremena regulisanog časovnikom. Postepeno vreme je počelo da klizi iz ruku anđela u ruke matematičara.

…

Razlika između stvari i događaja jeste u tome da stvari istrajavaju u vremenu; događaji imaju ograničeno trajanje. Kamen je prauzor stvari: možemo se zapitati gde će on biti sutra. Nasuprot tome poljubac je događaj. Svet se sastoji od mreža poljubaca, a ne kamenja.

…

Postoje različiti sastojci koji se kombinuju da bi sazdali naš identitet:

1. svet se odražava u svakom od nas kroz bogati spektar korelacija važnih za naš opstanak.
2. povlačimo liniju preko sveta, delimo ga na odseke; uspostavljamo granice, primičemo se svetu tako što ga razlažemo na delove. Na taj način funkcioniše struktura našeg nervnog sistema.
3. u našoj sadašnjosti roje se tragovi naše prošlosti. Mi smo sopstvena istorija.

Vesna Šejić