Stanislav Vinaver - Najnovija pantologija (parodije)

Treba prvo navesti ceo naslov na koricama te stare knjige – Stanislav Vinaver, Najnovija pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike – drugo i dopunjeno i zaslađeno izdanje.

Vinaver je završio studije violine i matematike na pariskoj Sorboni. To je međuratno vreme kada je većina pesnika došla iz Francuske sa školovanja i kada je kako je to duhovito Milorad Pavić odredio naš jezik progovorio francuski. Sa svojih visokih estetskih i znanstvenih pozicija Vinaveru je smetao javašluk, nedoslednost u stilu, u jeziku, lažni i koristoljubivi patriotizam, površna znanja sa pretpostavkom autora da zna najviše i ne treba brinuti ako se napiše nešto i tek tako. On je poznati pesnik, pisac kritika i eseja, a kao prevodilac sa više jezika se naročito proslavio Rableovim romanom Gargantuo i Pantagruel kojem su odavali priznanje i Francuzi. Kao što je Crnjanski pisao feljtone o bogato udatim damama Beograda, tako je i Vinaver imao svoju kolumnu o kafanama. Tako je ujutru po čuvenim kafanama doručkovao i sve do večere birao gde su specijaliteti najuspešniji, što se odrazilo i na njegovu figuru. Mangupima iz svoga kraja je plaćao petoparcem duhovitu reč i psovku. Našu kulturu u pelenama je ismejao u svojoj Pantologiji. Prvo izdanje je bilo 1919. a drugim se sada bavimo. Duhovitost tadašnjeg Beograda, kao i razvoj pre svega književnosti se nalazi u njegovoj zbirci parodija. Smejao se i ponekada završavao na sudu zbog neke pogođene taštine.

…

U Mostaru

Uz cigaru

Ih!

Sanak snih!

Dim se vio

Ja sam bio

Ah!

U taj mah

Tebi blizu

Ti se izu,

Skide rizu

Aj!

Dade raj!

U Mostaru

Uz cigaru

Ih!

Sanak snih     Aleksa Šantić

…

Duša mi tuži kao trumbeta.

Telo

Celo

Ritmom se siti

O, šta će biti?!

O, reci, reci, gde mi je meta

Duša mi tuži kao trumbeta.    Dis

…

Ratnici su došli, i ja sam ih gledo

Majka traži sina, i moli se Bogu,

Sestra traži brata, praded svoje čedo,

Ruka traži ruku i nalazi – nogu.

Dosta beše rata, topova, džumbusa,

Sad će da se sadi rotkva prosvećenja

I svako će mirno svoj kupus da kusa

I zavidiće nam silna pokolenja.     Momčilo Milošević

…

Bata Jole sa Velike Škole

Ko jabuka, rukom neuzbrata,

Beše bata ko sunce od zlata,

Junačke je podnosi bole

Bata Jole, sa Velike Škole.     Milosav Jelić

…

Lutam, još, rovit

Po; gorama, sinjim

I, vetrom, ovit

Vidicima, se, kinjim.

Vidici me ovi gube-

I sanjam, dok, lutam, svuda

Šta, li rade svilobube

U ovom, satu

Tamo, u senci, onog duda

Što, veseli, baba-Natu

- U Banatu.     Miloš Crnjanski

…

Maturska pitanja:

4) Pitanje: Zašto M.M. Pešić čereči od reda sve ruske poisce?

   Odgovor: Iz osvete prema Puškinu koji je zaveo Srpkinjicu Amaliju Ruznić

5) Pitanje: Koje su četiri struje u našoj književnosti?

   Odgovor: Za vreme rata – doživljaj; posle doživljaja – literatura; posle literature – feljton; posle feljtona – nekultura.

16) Pitanje: Ko je doterao cara do duvara?

   Odgovor: U narodnoj pesmi – Kraljević Marko, u moderno doba Miloš Crnjanski.

…

Oglasi:

Tako je divanio Zartrustra

Napisao Fridrih Niče

Preveo iz poezije u prozu Milan Ćurčin. – Predgovornim predgovorom snabdela Isidora Sekulić. – Strane reči istolkovao Laza Popović.

Srpski prevod ovog epohalnog prevoda izaći će, takođe uskoro.

Vesna Šejić